Napokon, posle 20-tak godina, krenuli smo u Grčku. Predsezona, bez gužvi da vidimo šta smo propustili svih ovih godina.
Bez jasno preciziranih datuma, na put smo krenuli preko Makedonije do Soluna. Prvi put sam krenuo van autoputa kroz Srbiju i sve je išlo dobro do Požarevca. Solidan put, bez gužvi sve do iza Požarevca kada počinju neka silna sela koja su uska koliko i magistralni put a veoma dugačka. To je sve do iza Paraćina tako pa iz tog razloga vam neću preporučiti da idete tim putem. Od Paraćina do Leskovca nema ni sela ni gužvi ali put nije bog zna šta. Vozili smo tog dana sve do Soluna gde smo prespavali na parkingu ispred Ikea.
Ujutru posle doručka i kafice skinuli smo motor i krenuli u Solun da se podsetimo gde smo dolazili pre 20 godina. Solun se nije preterano promenio jedino što je 20-30% malih radnji zatvoreno zatim hotel Ariston u kome smo dosta puta odsedali isto je bio zatvoren i oronuo.
Uveče smo se spakovali i krenuli prema Pofkohoriju, tj. jedna velika plaža nekih 3-4 km iza Pofkohorija. Fenomenalno mesto na plaži, ispod dva velika drveta tako da smo imali ladovinu preko celog dana. Moram da napomenem da za 20dana nismo imali ni jedan dan ispod 25 stepeni, kupali smo se svaki dan. Posle 4 noći i 3 dana krenuli smo na drugi prst u Porto Karas.
Našli smo mesto odmah do hotela Porto Karas na plaži i tu prespavali. Sutra dan smo se malo kupali na hotelskoj plaži i na bazenima, jer je stvarno lepo i bez velikih gužvi. Popodne smo krenuli na jug,
preko Soluna pa sve do Paralije gde smo i prespavali. Prvi put smo bili u Paraliji i naši utisci su šokantni. To nije ništa, ja tamo ne bih letovao ni da mi plate.
Nastavak vožnje do Atine, malo autoputem malo van autoputa jer nam je mapa na navigaciji bila stara 3-4 godine. Drumarine su nenormalno velike za kampera a putokazi su kao da ste u Siriji, tj. nema ih kao da besni rat u Grčkoj. Kada ulazite na autoput, tek kada uđete na autoput bez mogućnosti povratka onda vidite da se put plaća, čist bezobrazluk ali ja zbog takvih i sličnih razloga i nisam išao u Grčku.
Jedina dobra stvar je to da tamo vlada totalno bezakonje, možete da parkirate kampera gde god hoćete, ne morate da nosite kacigu na motoru, ne morate da se vezujete u kolima, pravi Eldorado za kampovanje.
Atina
Atina je ogroman grad koji nije baš po našem ukusu ali o tome ne treba ni raspravljati. Parkirali smo se na jedinoj plaži gde smo mogli slobodno proći jer sve plaže u okolini Atine su ograđene
a većina se naplaćuje. To je između Glifade i Voule gde smo prespavali 3 noći, sve dok nam nije prišao jedan grk i rekao da to nije bezbedan kraj za boravak noću jer je u blizina neka bolnica
za umobolnu decu a i okolina nije baš prijateljski nastrojena. Ništa od toga mi nismo osetili ali kada van neko ko tamo živi tako kaže onda je normalno da ga poslušate. Ionako smo planirali dalje.
Krenuli smo južnije, kako bi našli neku lepu plažu za kupanje. Plaža u Grčkoj ima na pretek i sve su dobre.Na nekih 30-tak km našli smo plažu gde smo prespavali i kupali se ceo dan. Mesto je Lagonesi.
Nakon par dana provedenih po Atini i Atinskim plažama uputili smo prema Peloponezu. Laganom vožnjom uz more, preko Atine došli smo do Korintskog kanala, gde smo stali da pogledamo to svetsko građevinsko čudo,
i napravimo par fotografija.
Vožnja po severnoj strani Peloponeza uz more nije ostavila neki utisak na nas. Da li su đubretari bili u štrajku ili je to kod njih normalno ali ovakve slike ste mogli videti na svakih par
kilometara puta, a možda i češće.
Uglavnom cilj je bio grad Patra, treći po veličini grad u Grčkoj i velika luka. Pre obilaska grada stali smo na plažu Rio odmah pored mosta Rio, koji spaja Peloponez sa kontinentalnim delom Grčke.
Posle kupanja i brzinskog obilaska grada promenili smo plan i umesto da se zadržimo dan dva na Peloponezu, odlučili smo da krenemo prema Lefkadi i da prespavamo negde uz put.
To je razdaljina od 165 km a pošto smo krenuli u poslepodnevnim satima onda je najbolje bilo da prespavamo kada padne mrak i da izjutra uđemo na Lefkadu. O Lefkadi smo čuli sve najbolje pa smo sa
nestrpljenjem čekali da dođemo tamo.
Očekivanja koja smo imali o Lefkadi su se potpuno obistinila. Lefkada je prelepo ostrvo sa kristalno čistom vodom, pomalo divlja jer je sva brdovita, ali nama je ostala u sećanju kao najlepši deo Grčke koji smo obišli.
Kampera smo parkirali na par kilometara od plaže Porto Katsiki. To je pomalo divlja plaža do koje je veoma teško doći, imali smo 4km od glavnog puta do obale mora a vožnja niz brdo tih 4km je trajala 25 minuta.
Dva ili 3 puta sam morao da se vraćam u rikverc kako bih savladao krivinu. Vredelo je svakog truda jer smo našli prelepo mesto sa mnoštvo kampera koji su bili tamo parkirani. 7 prelepih, vrelih i sunčanih dana
proveli smo na toj plaži. Motorom smo obilazili svaki deo Lefkade, svaku plažu, svaki puteljak. Sve u svemu, mesto koje ćemo sigurno ponovo posetiti.
Naše putovanje se bližilo kraju pa smo na povratku kući svratili da vidimo Meteore, neverovatan pejsaž koji ostavlja bez daha. Kada pogledam šta su ljudi uradili golim rukama, bez ikakve mehanizacije
i na kakvim mestima, onda ostanem razočaran kada vidim da se par zgrada u Beogradu prave po par godina uz svu mehanizaciju, logistiku i neograničena finansiska sredstva, ali...
Sve u svemu, imali smo predivno putovanje i odmor u predsezoni, bez gužvi a po fenomenalnom vremenu.
Pogledajete na našem You Tube kanalu "Kamper Srbija" video materijal koji je snimljen dronom. Video nije obrađen i nije montiran ali možete videti nekakve informacije u njima.